Building Information Modeling
Skoro da ne postoji tema u građevinskoj branši koja je privukla toliko pažnje kao što je slučaj sa Building Information Modeling-om (BIM). U nemačkom govornom području u ovom kontekstu često se govori i o informatičkom modelu zgrada, o digitalnom modelu zgrada ili o digitalnom planiranju i gradnji. Svuda može da se čuje ili pročita da će danas već veliki značaj BIM-a za građevinarstvo u budućnosti biti još veći. Istovremeno veliki broj planera strahuje da će ih BIM savladati ili ostaviti daleko za sobom, ali to je zato što im nedostaje detaljan pregled područja primene i potencijala ove metode pplaniranja. Međutim, ovaj utisak vara: primenom BIM-a mogu korist mogu da imaju svi učesnici.
Šta je BIM i šta znači?
Building Information Modeling (BIM) predstavlja novi princip u metodici projektovanja a ne, kako se to često pretpostavlja, softver, licencu ili sertifikat. BIM predstavlja simulaciju i optimizaciju procesa projektovanja i izgradnje objekata na osnovu sveobuhvatnih digitalnih modela. Pri upravljanju zgradama tokom celokupnog životnog veka, BIM nudi značajne prednosti u odnosu na tradiocionalne metode projektovanja jer u svakom trenutku nudi pristup detaljnim informacijama o svim komponentama zgrade.
Šta to znači za praksu?
Projektanti treba da se prilagode sledećem koraku evolucije projektovanja zgrada i sistema. BIM čini projektovanje u budućnosti transparentnijim, detaljnijim i zahteva veliku dozu saradnje. Digitalno modelovanje zgrada ima za preduslo funkcionalnu IT infrastrukturu kojoj mogu da pristupe svi učesnici projektovanja. Svi podaci, nacrti, modeli i dokumenta čuvaju se i upravljaju centralno. Izmene su odmah vidljive svima.
Velika prednost BIM-a je u činjenici da svi učesnici projekta uvek raspolažu istom nivoom informacija. Kada se preduzmu izmene, one odmah utiču na ceo projekat. Na primer, kada se promene neka vrata u bazi podataka objekta, ta vrata će se promeniti u svim planovima i dokumentima u kojima su korišćena. Time se već za vreme procesa projektovanja drastično smanjuju greške, značajno smanjuju troškovi za ispravljanje grešaka u fazi izgradnje i povećava sigurnost projektovanja.
Projektanti koji učestvuju pritom koriste po pravilu sveobuhvatne baze podataka iz kojih preuzimaju najrazličitije komponente za projektovanje i preslikavaju ih u programe za projektovanje. Prilikom projektovanja prema BIM metodici, ove komponente i objekti treba da se definišu što detaljnije i centralno primenjuju sa jednoobrazno definisanim parametrima. Tokom BIM razvoja ne čuvaju se samo detaljni 3D modeli objekata, već se čuva niz drugih informacija direkno na objektu. Na taj način su sve informacije dostupne na jednom mestu, što predstavllja značajnu osnovu BIM-a. Na ovom mestu OBO Bettermann podržava planere stavljanjem na različitim platformama na raspolaganje podataka o proizvodima potrebnih za projektovanje.
Koristite naš odeljak za proizvode da biste došli do BIM podataka
Kontaktirajte nas u slučaju da imate pitanja na temu BIM-a i softvera za planiranje!
Stefan Gesing